Ivan, vojni begunac iz bivše Jugoslavije, scenski je umetnik koji izvodi tačku oslobađanja od okova po barovima i vašarima u Holandiji. Kao četrdesetjednogodišnjak, ovaj moderni Hudini saznaje da ima desetogodišnjeg sina i želi da izgradi odnos sa njim. To je odluka koja će imati dalekosežne posledice na Ivanov raspušteni životni stil.

Pripovedač u romanu je Ivanov bliski prijatelj, takođe otac desetogodišnjeg dečaka, koji Ivanovo slobodnjaštvo vidi kao nešto čemu treba težiti. On je na životnoj raskrsnici – izgubio je posao i preživljava bračnu krizu. Snažno je vezan jedino za svog sina Rubena. To osećanje jača njegovo prijateljstvo sa Ivanom, koji je ushićen nakon prvog susreta sa svojim sinom, makar samo zbog toga što dečak neverovatno liči na njegovog mlađeg brata kojeg je, kao i roditelje, ostavio za sobom u ratom zahvaćenoj  otadžbini.

Dvojica očeva i sinova provode mnogo vremena zajedno, a kada Ivana pozovu da nastupi na festivalu Cte d’Azur, sva četvroica otputuju na jug Francuske. Ivanov čuveni trik sastoji se iz toga da je vezan za stolicu i pokušava da se oslobodi dok mu plamen zahvata odeću. Ali ovog puta on ima na umu nešto više od svog performansa, naročito kada mu se u sećanje vrati traumatičan događaj iz prošlosti.

Stil Jana van Mersbergena – oskudan u dijalogu, prepun unutrašnjeg diskursa – priziva Hemingvejev stil. To je idealan stil za pričanje emotivne priče o biserima u blatu, o čoveku rastrzanom između domaćeg i divljeg života, o neukorenjenosti modernih migranata, o dečacima koji su mudriji od svojih roditelja, i na kraju o tome šta je potrebno da bi neko bio dobar otac.